уторак, 7. мај 2019.

Рођење о Великдану


У народним песмама са самог југа јужнословенског простора уочавамо занимљив мотив где се говори о посебном рођењу које се одвија на Великдан. Заједничко многобројним песмама је да се рађа женско дете а из богатих описа примећујемо да је реч о веома важној особи.

Тако песма забележена у дебарском округу гласи:
Ястребов, стр.137.

Девојчица која се рађа носи име Марија, пропраћено придевом бела. Битни тренуци њеног живота, од рођења до свадбе, одговарају великим светковинама током године. Овакво низање календарских празника налазимо у различитим песмама словенских народа.

Руске великданске песме певају:
...
Први празник - свети Великдан,         Первый праздник - святой Велик день
други празник - Јуриј-Јегорја              другой праздник - Юрий-Егорья
трећи празник - свети Никола           третий праздник - святой Никола
свети Велик дан с црвеним јајем       святой Велик день с красным яйцом,
Јуриј-Јегорја са свиленом травом     Юрий-Егорий с шелковой травой
свети Никола са сетвом                    святой Никола с засевочком
-Katičić, str.27.

Док се у хрватским јурјевским јавља:
Prošal je, prošal, pisani Vazam,
Došal je, došal, zeleni Juraj
...
Sveti Petar oružnik
Usred leta zaštitnik.
                                                    -Katičić, str.28.

Из оваквих песама уочавамо читав ток родности у години. Значајно је да Великдан увек обележава његов почетак. Према томе, дете рођено управо на овај дан, и обележено другим светковинама, неће бити тек обична особа.

Додатно сазнање добијамо путем великданске песме словенског народа са простора данашње Грчке
Верковић, стр. 14-15
/Бре, Маро, Маро, бре бела Маро! Рођена је Мара на дан Великдан, крштена је Мара на дан Ђурђевдан. Купана је Мара у благом млеку, храњена је Мара са рудим јањем, запојена је Мара са рујним вином. Проклета је Мара од куме, бре никако напоље да не излази, бре да је не види јасно сунце и тамна облачина. Изашла је Мара на дан Великдан, бре кад ју виде јасно сунце, бре грми, грми и тресе се, из ведра неба без облака, бре то се тресе лепа Мара./

И овде запажамо рађање девојчице која ће бити названа Мара. Међутим изједначавање важних тренутака из њеног живота са светковинама завршава се већ крштењем о Ђурђевдану. Текст пева о посебној нези коју дете добија али и уводи мотив клетве. По кршењу забране увиђамо јасно присуство громовника као и Марине громовите црте.  

Занимљива ће бити још једна песма са простора данашње источне Грчке:
 Откак се Мара родила,
навънка не е излязла -
ветерът да я не духне,
Слънцето да я не грее.
Я га се брат хи женеше,
тогав е Мара изльела,
брата си вода да сипе,
ръките да си измие.
Та я Слънцето видело
и се Слънцето запрело
на Марините дворове
три дена и три нощове.
Слънцева майка се чудела -
що стори Слънцо, не дойде.
Я га си Слънце отиде,
майка м' го тихо питаше:
- Що стори, Слънцо, не дойде
три дена и три нощове?
- Мале ле, мила Слънцова,
ти да не меслиш, мале ле,
че аз съм само на небе?
Едно е Слънце на небе,
а друго - Мара на земя.
Очи ми клички станаха,
ръки ми дърво станаха,
не можих, мале, да дойда
три дена и три нощове!   
                                                          -Арнаудов, стр.510.

/Откако се Мара родила, напоље није излазила - ветар да јој не дува, Сунце да је не греје. Кад јој се брат женише, тада је Мара изашла, брату воде да сипа, руке да си умије. Тад ју је Сунце видело и Сунце је застало на Мариним дворима три дана и три ноћи. Сунчева мајка се чудила - шта чини Сунце, што не долази. А када Сунце оде, мајка га тихо питаше: - Шта чиниш, Сунце, не долазиш три дана и три ноћи? - Мале ле, мила Сунчева, ти да не мислиш, мале ле, да ја сам само на небу? Једно је Сунце на небу, а друго - Мара на земљи. Очи ми клички* посташе, руке ми дрво посташе, не могах, мале, да дођем три дана и три ноћи! /

Поново је ту Мара, мада се у овој верзији не помињу тачно време рођења нити разлози за скривање од Сунца. Повод за њен излазак овде је братовљева свадба. Тада се Сунце заљубљује у Мару и бива опчињено њеном лепотом говорећи да је она Сунце на земљи. Сада поред громовитих особина увиђамо и јасне соларне црте чинећи је сунчевом девојком.

Ову небеску раван измештања приче видимо код једног примера из Струге:

Миладиновци, стр. 15-16.
/Родила се лепа Јана, Родила се на дан Великдан, Крстила се на дан Ђурђевдан, Прозборила на дан Спасовдан, Излазила на дан Петровдан. Дочула ју је Јанина кума; Тада јој рече Јанина кума: "Дегиди мори лепа Јано! Ја ти се молим и поручујем ти,  да не излазиш дању без мараме, дању без мараме, ноћу без свеће, да те не погледа Сунчева мајка, да те не испроси за јасно Сунце." Лепа Јана куму не послуша; те излази дању без мараме, дању без мараме, ноћу без свеће. Видела ју је Сунчева мајка, испросила ју је за јасно Сунце, испросила је и узела . Лепа Јана није говорила, није прозборила три године. Тада вели Сунчева мајка: "Дегиди Сунце, јасно Сунце! Лепа Јана ми онемела; да оставимо лепу Јану, да узмемо звезду Даницу, звезду Даницу брзоговорницу." Јасно Сунце мајку дочуло,  испросило звезду Даницу, испросило је и узело. Лепа Јана није бежала. Ставише звезду Даницу, ставише је хлеб да меси, лепа Јана свећом да светли. Догорела је бела луч, изгорела је танке прсте, истопило се златно прстење. Тада јој рече звезда Даница, "Дегиди мори слепа слепице, ако си нема ти ниси слепа, изгореше ти танки прсти." Одговара лепа Јана: "Дегиди мори звездо Данице! Ја нисам нема, ја нисам слепа, само не говорим, атаръ* држим; Прву годину у част сам чинила, у част сам чинила моме тати, другу годину милој мајци; трећу годину јасном Сунцу. Бог да ми убије свекрву, зашто не почека част да одржим, већ доведе тебе овде." Њу је дочула Сунчева мајка, како прича лепа Јана. Наљути се Сунчева мајка, истера звезду Даницу, звезду Даницу, брзоговорницу./

Девојка сада носи име - Јана. Срећемо се са истим помињањем тока године а затим и са кумовском клетвом. Када прекрши забране девојка бива одведена за сунчеву невесту. Даље се прича надовезује на шире посведочени мотив о немој невести ("Нијема Мандалина", Бубало-Кордунаш, бр.30.; "Нијема кадуна Зулфа", Караџић, бр.662.; "Мајка Мару ситно плетијаше", Матицки, бр. 173.). Ова песма остаје у небеској сфери тиме што се у улози заменске невесте налази Даница.

*није пронађено значење речи

Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Манојло Бубало-Кордунаш - „Српске народне пјесме”, Нови Сад, 1891-1892
Вук С. Караџић - „Српске народне пјесме - књига пета у којој су различне женске пјесме”, Беч, 1841
Миоидраг Матицки - „Народне песме у вили”, Марица српска, Нови Сад, 1985
Иван С. Ястребов - Обычаи и пѣсни турецкихъ Сербовъ, С. Петербургъ, 1889
Katičić, Radoslav, "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Vitomir Belaj - "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
Михаил Арнаудов - Вековно наследство, Наука и изкуство, София, 1976
Стефан Верковић - Народне песме македонских Бугара, Београд, 1860
Константин и Димитар Миладинов - Бѫлгарски народни пѣсни, Загреб, 1861 


Слика:
Душан Божић - Колевка


1 коментар: