Берегине

Овако именована бића запажамо код источнословенског народа. Сам назив нам је познат посредством староруских текстова где се берегине наводе као једно од бића којима Словени указују поштовање.  Тако извор из XIV века, „Слово св. Григорија”, казује: „они, Словени, тад почеше жртву приносити роду и рођаницама, пре Перуна бога њихова, а пре тога жртву приносише вампирима и берегинама.” Слични су и остали извори који ће ова бића наводити само именом, ипак забележене су и одређене појединости. Тако путем нешто каснијег извора сазнајемо да су берегине женског обличја али и да их је мноштво будући да се говори о „три девет сестрица” односно „седам сестрица”. Изводећи њихово име из протословенског *bergъ у значењу „обала” уз чињеницу да се ова бића спомињу уз вампире навешће бројне истраживаче да берегине објасне као „обалкиње" односно онострана женска створења настањена на обалама река. Оваква дефиниција приближила их је добро познатим русалкама. Међутим у старим изворима наилазимо и на облике са другачијим почетним словом попут „верегинямъ” или „перегини”. Са овим последњим везује се старословенско „прѣгынiа” протумачено као „брдо прекривено шумом” што би их изједначило са бићима као што су виле нагоркиње. Сличан назив „перегеня” бележи се на простору Украјине двадесетих година прошлог века. Сада се ради о обичају у ком се овако назива девојка коју након рада у пољу остала младеж обмотава појасевима а затим проноси кроз село искајући дарове. Ово ће бити једини забележени етнолошки извор са помињањем макар сличног имена, те остаје нејасно да ли и у каквој вези он стоји са поменутим средњовековним текстовима. Чињенично стање неће одвратити бројне жеље да се код берегина види нешто више, тако ће одређени Украјини писци „Берегињу” прогласити древним украјинским божанством, неосновано јој приписујући старатељство над домом, мајчинством и породицом. Овакве произвољне оцене брзо ће се раширити у некритичној литератури па ће и различити прикази женских фигура у везу или на писаницама бити доведени у везу са овим измаштаним божанством.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Вильо Й. Мансикка - „Религия восточных славян”, ИМЛИ РАН, 2005
Никита И. Толстой - „Берегини”, Славянские древности, том 1, Международные отношения, Москва, 1995
Юлія Буйських - „«Берегиня»: спроба деконструкції одного «кабінетного» міфа”. 24.05.2018, http://uamoderna.com/md/buyskykh-berehynia-myth
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008

Слика:
Берегини - Юлия Маслова