Чвор

Везивање као и одвезивање чвора један је од основних делова магијских обреда. На принципима имитативне магије поступком свезивања чвора закључава се одређена радња, и овладава се жељеним ефектом, сходно томе његовим развезивањем утицај би се поништавао. Везивање је завршни корак у прављењу заштитних талисмана који може бити сложена амајлија са неколико састојака или напросто црвени конац везан око руке. Исти поступак бива кориштен како у добре тако и у лоше сврхе. Везивањем чвора може се привезати срећа, заштита али и болест или невоља, такође може се деловати како на самога себе тако и на другу особу. Као одбрамбена мера против злонамерног дејства чвора користи се, логично, поступак развезивања, да би се урок, или бачена чин, одвезали, отпустили и отишли од оног на кога су бачени. Саставни је део љубавне магије, у којој се користи како би се жељена особа привезала. Његова моћ може се умножити у виду мреже која је сачињена од мноштва чворова, овакав предмет има изузетну заштитничку функцију и спаја у себи свезаност чвора са његовом бројношћу у смислу неизброивости.
Текст: Душан Божић

Литература:
Марина М.Валенцова - „Узел“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 5, Международные отношения, Москва, 2012
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Никита И. Толстој - „Језик словенске културе“, Просвета, Ниш, 1995

Слика:
Чвор - Душан Божић