Ветар

За ову природну појаву везани су многи обичаји, а често је и сама персонификована у облику неког натприродног бића. Истовремено у ветру се огледавали и рушилачка снага која може донети невреме или ширити заразу, али и његова добра функција као доносиоца благодети, лепог времена и плодоносне кише. Стога се ветар настојао одобровољити на разне начине, наздрављале су се здравице, износила му се храна или су му приношене друге жртве. Да сви ветрови ипак имају заједничко исходише, говори нам „Слово о Игоровом походу“ где се ветрови називају „Стрибоговим унуцима“.
Текст: Душан Божић

Литература:
Tanja Petrović - „Vetrovi kao mitološka bića u predstavama južnih Slovena u istočnom delu Balkana“, Studia Mythologica Slavica VII, 2004, стр.143-154
А.А. Полотникова - „Ветар“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Очи у очи с алом - Драган Бибин