Овако се код Јужних Словена именовала тешка заразна болест - куга. Међутим сам назив ретко је кориштен, како се иста не би призвала, већ се у замену користило надимцима попут „тета“ или „кума“ како би се болест одобровољила. Исти поступак увиђа се и код других тешких болести, па се и сам назив чума као и бројна друга веровања преносе и на њих. Она је била оличена у облику старице али је исто тако могла имати и различите животињске облике, међу Србима најчешће се јавља као црна мачка. За чуму важи веровање да живи у својој заједници на крају света одакле долази са списком људи које треба погубити. Најпогодније жртве били би они који живе у запуштеним домаћинствима. Стога су људи настојали да јој угоде чишћењем кућа али и остављањем жртве за чуму. Као најучинковитија заштита описиван је магијски круг око села ралом и сачињавала би се посебна „чумина кошуља“ која би била саткана током једне ноћи.
Текст: Душан Божић
Литература:
Слободан Зечевић - „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981
Љубинко Раденковић - „Чума, куга“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник“, Zepter Book World., Београд, 2001
Слика:
Велика Чума - Драган Бибин
Нема коментара:
Постави коментар