Вериге

Висећи изнад огњишта, у самом центру куће, овај предмет се сматрао моћним заштитником од нечистих сила. У јужнословенским крајевима, вериге би се користиле и као заштита од временских непогода. Тако би се износиле у двориште када би почео да пада град. На Божић се пре ручка узимају вериге у руке и са њима прескаче ватра, исто тако, обичај је да се вериге загризу како би зуби током целе године били чврсти као гвожђе. Овај магијски предмет је кориштен и за лечење, на начин да се на њега пренесе болест са болесника. Уколико на веригама не виси котао, оне би се качиле о клин како се не би љуљале и тиме изазвале земљотрес или морску буру. Такође, чуване су од додира странца јер се верује да онај ко трном дотакне вериге изазваће неслогу у кући.
Текст: Милош Костић

Литература:
А. А. Плотникова - „Вериге“, „Словенска митологија енциклопедијски речник “ , Zepter book world, Београд, 2001.
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970

Слика:
Вериге - Душан Божић