Коло

Све велике светковине и весеља прати и игра. Иако облик уметности и забаве плес има дубоку повезаност са ритуалом, и представља основни човеков изражај где он испољава осећања путем свог тела. Оваква ритална особеност посебно се односи на кружне групне плесове, где се у ритмичном покрету заједница зближава и повезује а такво је и словенско коло. То је дакле народна игра где учесници држећи се један за другога чине полуотворени или чешће затворени круг. Оно тада има и магијску функцију јер се кругом штити од спољних утицаја. Но, коло не мора бити везано за весеље, постоји и коло које се игра у част покојника, оно се насупрот уобичајним врстама креће у смеру супротном од казаљке, без пратње инструмената и без изговорене речи. Такође познато је и врзино коло, њега изводе вештице, виле или друга бића, а ако би се човек нашао у њему падао би у транс или умирао од изнемоглости.
Текст: Душан Божић

Литература:
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство”, Esotheria, Београд, 2007
Maria-Gabriele Wosien - "Sacred dance - encounter with the Gods", Thames and Hudson Inc. New York, 1992
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

Слика:
Николай Рерих - „Весна священная”