Да је огњиште играло важну улогу у народном животу види се по томе што је поред улоге зборног места за целу породицу било и центар за многе обичаје. Из култа ватре се временом развило огњиште као засебни предмет обожавања. О његовој светости говори то што се земља под огњиштем сматра лековитом, пред њиме се врше многе магијске радње, исповеда се и њиме се заклиње. Исто тако, строго је било забрањено било какво омаловажавање огњишта чак до те мере да је постојао посебни штап којиме се ватра разгртала.
Текст: Милош Костић
Литература:
Сима Тројановић - „Ватра у обичајима и животу српског народа”, Просвета, Београд, 1990.
Слика: Ширберг Ј. - „Бокешка кућа изнутра”
Нема коментара:
Постави коментар