Како би обезбедили родну годину, здравље, срећу и заштиту од нечистих сила људи су приносили жртве. Разликовале су се од повода којим су приношене, ради кога су приношене и у зависноти од онога ко их приноси. Жртве се могу поделити на бескрвне (плодови, мед, медовина, дрво, откос) и крвне (животиње). Посебно место заузимају жртвени колачи који су се месили за скоро сваку светковину. За неке празнике се месе колачи који се украшавају животињама и плодовима направљеним од теста, вероватно као замена за праве жртве.
Текст: Милош Костић
Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић - „Српски митолошки речник", Нолит, Београд, 1970
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Сима Тројановић, "Главни српски жртвени обичаји - старинска јела и пића", Просвета, Београд, 1983, 26-28
Слика:
Максим Сухарев - "Старцы Старые"
Нема коментара:
Постави коментар