Ово свима познато биће има дубоке корене у веровањима Словена. Као и већи број митолошких створења вампири воде порекло од душа умрлих. Када покојник не би прошао одговарајуће обредне радње након смрти његова душа остајала би заробљена између светова, као такав вампир се сматра нечистим и оличење је нереда. Вампир се тада може вратити у тело покојника, може настанити какву животињу (најчешће вука одакле даље долазе митови о вукодлацима) или туђи леш. Откривају га видовити људи или животиње, а да се покојник повампирио доказује се тиме што је његово тело нетрулежно, често надувено од крви којом се храни. Да би се успоставио ред вампир се мора послати на "онај свет", ово се врши или умилостивљењем одређеним жртвама или уништењем вампира најчешће спаљивајем или пробадањем глоговим колцем тела у које се вампир настанио, притом се пази да душа вампира не утекне прешавши у лептирицу или какву другу животињу. Након правилно извршеног обреда враћа се ред у заједницу.
Текст: Душан Божић
Литература:
Веселин Чајкановић - "Стара српска религија и митологија", Просвета, Ниш, 2003, 132-139
Бојан Јовановић - "Вампир као метафора", Гласник етнографског института САНУ, Београд, 2004, бр. 52, 227-233
Слика:
Драган Бибин - "Вампир Вид"
Нема коментара:
Постави коментар