Додолски ритуали су обредне песме и игре чије магичне особине имају за циљ да изазову кишу. Најчешће су се изводили за време пролетњих и летњих празника. Додоле су морале бити невине па су из тог разлога биране најмлађе девојчице. Главна додола је била потпуно нага и прекривена разним биљкама док су остале биле босе и носиле венце на главама. Оне су ишле од куће до куће пред којима су певали и играли а домаћица те куће би их поливала водом па затим даривала. Главна особина додолских песама је, да поред тога што кроз текст призивају кишу, припрев: „Ој додо, ој додоле''. На Балкану се срећу и други називи за овај ритуал као што су Перперуна и Преперуша.
Текст: Милош Костић
Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић - „Српски митолошки речник", Нолит, Београд, 1970
Вук Стефановић - „Српски Рјечник'', Беч, 1818
Слика:
Николай Фомин - „Танец Додолы"
Нема коментара:
Постави коментар